Kamčatska borovnica (haskap)
Kamčatska borovnica daje plodove kiselkastog ukusa koji podsećaju na spoj maline i borovnice. Bobice su pogodne za preradu u sokove, džemove i želee, a kvalitetan rod se postiže gajenjem na punom suncu uz redovno podmlađivanje žbuna rezidbom.
Više o sortiCena po komadu
Količina
Ukupno
1 kom × 810 RSD
810 RSD
Opis sorte
Kamčatska borovnica (haskap) se uzgaja zbog izduženih plavih bobica koje sazrevaju pre ranih jagoda. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju, zamrzavanje, sušenje ili preradu u džemove, sokove i kompot. Da bi se obezbedio rod, potrebno je posaditi bar dve različite sorte koje cvetaju istovremeno radi oprašivanja bumbarima i pčelama. Uspešan uzgoj podrazumeva puno sunce i dobro drenirano zemljište uz održavanje vlage nakon sadnje. Žbun raste do dva metra visine, ne širi se izdancima i podnosi veoma niske temperature. Rezidba starijih grana u jesen ili zimu omogućava bolju osvetljenost krošnje i razvoj krupnih plodova kiselkastog ukusa koji podseća na spoj maline i borovnice.
Detalji
- Botanički naziv
- Lonicera caerulea
- Visina
- Približno 1,2–2 m
- Položaj
- Puno sunce
- Zemljište
- Dobro drenirana ilovača ili peskovita ilovača
- Poreklo
- Severne borealne šume Azije, Evrope i Severne Amerike; ime haskap potiče sa Hokaida, a sorte su stvarane u Rusiji, Japanu i Kanadi.
- Način rasta
- Okrugao listopadni žbun visine oko 1,2–2 m, uspravan do raširen; ne stvara izdanke iz korena, a koren je širok i plitak.
- Plod
- Izdužene do okruglaste plave bobice; ukus podseća na spoj borovnice i maline, često kiselkast.
- Rodnost
- Može da rodi već godinu dana posle sadnje; prinos raste sa starošću žbuna.
- Otpornost
- Izuzetno otporna na zimu; otvoreni cvetovi mogu da izdrže oko −9 °C. Najčešći problem su ptice; u toplijem podneblju može slabo da raste i da rađa.
- Podloga
- Žbunasta vrsta koja se gaji na sopstvenom korenu, bez podloge.
- Tip proizvoda
- sadnica kamčatske borovnice
- Vreme cvetanja
- Vrlo rano u proleće, prva u voćnjaku; cvetovi su sitni, žuti i cevasti.
- Vreme sazrevanja
- Spada među najranije voće – sazreva pre ranih jagoda ili uporedo s njima.
- Preporučen razmak sadnje
- Najmanje oko 1,2 m između žbunova
- Oprašivanje
- Samobesplodna – potrebna je druga sorta haskapa koja cveta istovremeno; oprašuju je pčele, naročito bumbari.
Sadnja, nega i čuvanje
Izaberite položaj na punom suncu; u delimičnom suncu haskap opstaje, ali daje manje plodova.
Sadite u dobro drenirano ilovasto ili peskovito-ilovasto zemljište; glinovito zemljište je prihvatljivo samo ako je položaj dobro dreniran.
Posadite najmanje dve različite, kompatibilne sorte koje cvetaju u isto vreme.
Održavajte zemljište vlažnim, ali ne preplavljenim, tokom prve 2–3 nedelje posle sadnje.
Oko mladog žbuna držite približno 1 m bez trave i korova; širok sloj malča smanjuje konkurenciju, ali ga ne naslanjajte na stabljike.
Rod zaštitite mrežom sa otvorima do 1,25 cm, jer ptice brzo oberu plodove sa žbuna.
Kod starijih žbunova uklanjajte oštećene grane, a rezidbu radi osvetljavanja i podmlađivanja obavljajte u jesen ili zimu, kada je najlakša.
Plodove koristite sveže ili ih sačuvajte zamrzavanjem, sušenjem, fermentacijom ili preradom u džem, sok i druge proizvode.
Planirate veću porudžbinu?
Pošaljite kulturu, okvirnu količinu i lokaciju, pa ćemo vam odgovoriti sa ponudom i terminom isporuke.