Kruška Santa Marija
Sorta Santa Marija nudi maslasto meso bez granulacija za svežu upotrebu, kompot ili rakiju. Plodovi mase do 240 grama sazrevaju od kraja jula, a krupnoća se održava redovnim đubrenjem azotom, fosforom i kalijumom.
Više o sortiCena po komadu
Količina
Ukupno
1 kom × 230 RSD
230 RSD
Opis sorte
Santa Marija je italijanska sorta nastala ukrštanjem Viljamovke i Coscie, prepoznatljiva po aromatičnom mesu bez granulacija. Plodovi su krupni, mase od 180 do 240 grama, i namenjeni su svežoj potrošnji, pripremi kompota ili rakije. Berba počinje krajem jula, a plod se u hladnjačama na temperaturi do 1 stepen čuva kraće nego zimske sorte. Za pravilan razvoj zahteva sunčane položaje i zemljište pH vrednosti od 6,0 do 7,0. Redovna prihrana i umerena rezidba omogućavaju stabilan rod krupnih plodova. Kao samobesplodna vrsta, najbolje rezultate daje uz oprašivače Viljamovku ili Abate Fetel.
Detalji
- Botanički naziv
- Pyrus communis
- Preporučeni termin sadnje
- Jesen (novembar) ili rano proleće (februar – mart)
- Okvirni razmak sadnje
- 4 × 2 m (dunja MA) ili 5 × 4 m (sejanac kruške)
- Poreklo
- Italija, Firenca: ukrštanje Viljamovke i sorte Coscia; u proizvodnju uvedena 1951.
- Način rasta
- Bujna; na dunji MA niža (2,5–3 m), na sejancu divlje kruške 4–5 m. Jaka rezidba podstiče bujanje umesto roda.
- Plod
- Krupan (oko 180–240 g), pravilnog kruškastog oblika, zelenkastožut; meso belo, vrlo nežno, maslasto, bez granulacija, sočno i aromatično. Kratko se čuva.
- Rodnost
- Rano prorodi: na dunji MA u 3.–4. godini, na sejancu divlje kruške u 5.–6. godini.
- Otpornost
- Zbog ranijeg cvetanja cvet je izložen poznim prolećnim mrazevima.
- Sorta
- Santa Maria
- Podloga
- Dobro srasta sa dunjom, pa se gaji i direktno na dunji MA, bez posrednika; na sejancu divlje kruške stablo je više i kasnije prorodi.
- Tip proizvoda
- voćna sadnica
- Vreme cvetanja
- Srednje rano – u prvoj polovini aprila, nekoliko dana pre Viljamovke, a posle sorte Abate Fetel.
- Vreme sazrevanja
- Kraj jula – sredina avgusta; oko dve nedelje pre Viljamovke.
- Oprašivanje
- Samobesplodna; dobri oprašivači su Abate Fetel i Viljamovka, a odgovaraju i Passe Crassane i Precoce Morettini. Kaluđerka nije pogodna.
Sadnja, nega i čuvanje
Sadite u jesen, pre pojave mraza, ili u rano proleće, na topao, zaštićen i dobro osvetljen položaj.
Pripremite duboko, plodno i dobro drenirano zemljište pH vrednosti 6,0–7,0.
Iskopajte jamu dimenzija 50 × 50 × 50 cm, a razmak sadnje prilagodite podlozi i sistemu gajenja.
Izbegavajte mrazišta, jer cveta ranije od Viljamovke.
Orezujte umereno i kasno, jer jaka rezidba podstiče bujanje umesto roda.
Posle sadnje redovno zalivajte dok se sadnica ne ukoreni i održavajte zonu oko stabla bez korova.
Za dobar rod redovno đubrite azotom, fosforom i kalijumom, u skladu sa analizom zemljišta.
Zaštitu planirajte prema fazi razvoja, vremenskim prilikama i uputstvu za upotrebu registrovanog sredstva.
Plodove berite u tehnološkoj zrelosti i čuvajte ih na temperaturi od oko 0–1 °C, uz visoku relativnu vlažnost vazduha.
Računajte na kraće čuvanje, kao kod drugih letnjih krušaka, i skladištite samo zdrave, neoštećene plodove.
Slične sadnice
Planirate veću porudžbinu?
Pošaljite kulturu, okvirnu količinu i lokaciju, pa ćemo vam odgovoriti sa ponudom i terminom isporuke.